На слово, на слово

Г
Грашак, Pisum sativum
Порекло Мала Азија
Почео је да осваја свет
почетком 20. века

Грашак, једногодишња биљка из породице зрнастих махунарки, пореклом с Истока, у Европу је стигао почетком средњег века, а данас се узгаја у целом свету као веома омиљено и хранљиво поврће. Познато је више од 100 врста овог зрнастог поврћа.
Богат угљеним хидратима, беланчевинама, витаминима и минералима, грашак је за већину оних који уживају у кремастом укусу његових зелених куглица углавном само веома укусан оброк или додатак месу. Ипак, одиграо је значајну улогу у утврђивању и одређивању неких генетских правила. Наиме, баш њега је за своје огледе одабрао Јохан Грегор Мендел (1822–1884), чешки свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником генетике.
Овај врсни научник био је први који је одлучио да се супротстави научној теорији која је владала до средине 19. века да није могуће предвидети какве ће се особине развити код потомака, јер приликом оплодње долази до мешања садржаја јајне ћелије и сперматозоида. Јохан Грегор Мендел сматрао је да постоје наследни чиниоци којима се особине родитеља преносе на потомство, па је самим тим могуће да се предвиде особине које ће се развити код потомака.
У настојању да то и докаже 1856. године почео је да врши огледе са баштенским грашком који је узгајао на манастирском имању у близини Брна, где је био старешина. Током првих неколико година рада на изучавању законитости наслеђивања успео је да добије чисте линије за бројне особина као што су висина биљке, облик зрна, боја цвета, боја семењаче. Тако је, рецимо, за боју цвета добио чисту линију са црвеним и белим цветовима.
Грегор Мендел бавио се изучавањем скоро пуних осам година. Запажања је изнео 1865. године на заседању Природно-историјскиг научног друштва у Брну, а годину дана касније поткрепио их је радом „Огледи с биљним хибридима”. Копију рада послао је и аустријском ботаничару Карлу Вилхелму фон Негелију, али овај природњак није видео никакву посебност нити научну вредност у његовом раду. Разочаран неразумевањем и неприхватањем открића, непризнат као научник, Мендел је престао с огледима и посветио се обавезама манастирског старешине.
Почетком 20. века, шеснаест година после Менделове смрти, када се почело с изучавањем генетике, његов рад добио је сва признања.
Текст је преузет са сајта http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/za

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s